Димњаци

Гомила успомена чучи успавана,

свака бицикла стоји завезана,

густ дим кроз димњак куља,

само пепео тајну чува,

точак се врти, ланац шкрипи,

поника кроз крај се фура,

а на њој женска фигура,

на врху куће увек стоји,

нема роде, као да се боји,

бела свила на ланцу се закачи,

дојка бљесну успомену направи,

поника ка пијаци настави даље,

неки димњаци су трошни,

мој још увек траје.